Радови ученика


 
Школска 2019/20120. година
Награђени ученици на  Школском конкурсу поводом Дана школе  и њихови радови 

     ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО  ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ:
1. место: Марта Вратоњић 4/1   -рад
2. место: Вукашиновић Алекса 4/3-  рад
3. место: Вишња Васиљевић 2/2  рад
     ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО  ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ:
1. место: Лена Лапчевић 6/3  - рад
2. место: Милица Марков 6/3- рад
3. место: Нађа Баранин 6/2- рад
ЛИТЕРАРНО СТВАРАЛАШТВО ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ:
1. место: Мартин Шили 3/1  -  Да сам ја 
Марко  Краљевић  
2. место: Миша Суџуковић 3/4   - Љубав
3. место:  Вук Тошић 4/1   - Шта би било
ЛИТЕРАРНО СТВАРАЛАШТВО ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ:
1. место: Андреа Грујић  6/1   Хероина Модерног доба
2. место: Ружица Врељански 5/1  -  Један стих -једна нота  и Јавана Узелац  7/1  - Један стих- једна нота
3. место: Илија Вићентић 5/1  Један стих-једна нота
АУДИО-ВИЗУЕЛНО СТВАРАЛАШТВО:
1. место: Јована Шибалић 6/2  Један стих-једна нота


Лик и дело Светог Саве

 Свако има своју причу, циљ, наду и веру у живот на други начин. Неко ту жељу оствaри лако, а неко кроз муку и напор.
 Рођен сам као сасвим обично дете, макар сам ја тако мислио. Док сам одрастао, приметио  сам да ме нешто раздваја од мојих двојце браће, Стефана и Вукана, такође и од мноштва друге деце. Нисам толико био заинтересован за мачевање и борбе, више ме је привлачила природа, лепота и читање црквених књига. Доста тога сам научио од мог старог учитеља. Мој отац Стефан Немања није подржавао моје одсуствовање са вежби мачевања и савета о владању. Моја браћа су се стално надметала који од њих је бољи, али ја никада нисам схватао тај начин живота. Често сам се и искрадао из двора и одлазио у оближње манастире, проводио сам сате и сате молећи се Господу да спаси и одбрани нашу земљу, моју породицуи и све остале грађане. Дани су пролазили у молитви, миру и тишини. Одувек сам размишљао о томе да постанем Божији слуга заувек.
Моје младе године су тако брзо прошле и дошло је време да се изабере достојан владар. Једног јутра отац ми је саопштио да ми даје да владам Захумљем, али ја на то нисам пристао. Отац је био љут и збуњен, није знао зашто одбијам да владам и зашто нисам као моја браћа. Те вечери нисам ни ока склопио, одлучио сам да одем јер моје место није овде, већ у манастиру Студеница међу монасима. Узјахао сам коња и после дугог јахања стигао. На врата сам покуцао великим звекиром и монаси су ме чудно погледали. Објаснио сам им разлог мог доласка. Када сам кренуо да ступим у моншки ред, зачуо се звук коња и војника, мој отац је долазио по мене. Али, кад је он ушао, ја сам већ био монах Сава. Учио сам децу љубављу према цркви и вери. Писао сам црквене књиге или писао нове молитве. Био сам поносан и никада нисам имао осећј да то што сам се одрекао круне није била добра ствар. Моји родитељи су се такође замоншили и увидели колико је вера битна, али не могу рећи исто за моју браћу. Они су ратовали. Брат на брата...
Дошао сам код њих и помирио их на очевом гробу. Увидели су колико су погрешили.
            Свако у животу греши, али иако човек ради лоше ствари, то га не чини лошим човеком. Свако од нас се може покајати за своје грехе, али ја се никада нећу покајати за оно што јесам и оно што сам постао.                                                                                                             Јована Узелац VI/1
 
СВЕТИ САВА
 У дванаестом веку,
на планини Голији,
родио се Немањић,
познат свуда по свету.
 
Његово име знају сви,
то је Растко Немањић!
 
Био је први српски књижевник,
архиепископ и монах.
Веровао је у пуним срцем у Господа,
замонашио се и добио име Сава.
 
Дигао је манастир на Светој Гори,
Где год погледаш,
Хиландар звони!
Подсећа Србина Богу да се моли!
 
Зато, Срби, верујте у Њега и Његову славу,
славите нашег спаситеља Саву.
Ана Вељовић V/2
 
СВЕТИ САВА

Светог Саву данас  сви славимо.
 Веру је по народу ширио.
 Епископима узор је био.
 Тајно ишао к' плавом мору.
 И тако стигао на Свету гору.
 
 Срби с' поносом ускличу.
 А ђаци уз школску песму кличу:
,,Волимо те Светитељу Саво,
 Ах, наша највећа српска славо!''
 
 
 
Јована Шибалић V2
ОШ ,,НХ Синиша Николајевић''
 


 Nagradni konkurs  za Dan skole
Наши преци у Великом рату
Наши преци у Великом рату,
били су храбри у војничком занату.
Борили су се за отаџбину своју
и жртвовали у великом броју.
 
Желели су помоћи животима нашим
и тако их учинити слободним и лакшим.
Многи су наши преци храбро изгинули,
а да за свој живот уопште нису ни бринули.
 
Хтели су помоћи свима нама,
јер се над Србијом  тада надви вечна тама.
Желећи помоћи свима,
борили су се јуначки са противницима.
 
Наши преци у Великом рату,
били су вешти у витешком занату.
Борећи се за Србију своју,
погинуше они у великом броју.
 
Зато увек будите захвални њима,
јер спасише  слободу и животе нама свима.
                                                                                            
 Наталија Мирић  V2
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
 
Мноштво добрих људи,
погинуло је ту,
било је горе, него у најгорем кошмару!
 
Плашили се људи,
а недужни су били,
своју су и туђу, децу од њих крили.
 
Од догађаја страшног,
година је сто,
сви су сада срећни што све је готово.
 
Прошао је Велики,
Први светски рат,
све се тада сврши, кад задају шах мат!
 
Сваки нови дан,
било је све горе,
Све су њих мучиле страшне ноћне море.
 
Данима и ноћима,
војницима из рата,
фалили су њихови и мама и тата.
Те свеже ране јуначке,
што доста јако боле,
то жртвовање за све оне који те стварно воле.
 
Пре тачно сто година
рату је крај дошао,
тај застрашујући бол тада је прошао.
Димитрије Илић 4/2
 
Панои за Дан школе 2018.

 


Стижу нам новогодишњи празници
        Нова година је чаролија која ме држи од детињства. Почиње са првим украсним сијалицама, новогодишње украшеним излозима и божићним филмовима, па се онда шири, док не експлодира петардама и ватрометом у самој ноћи.   Јелку китимо сестре и ја. Пустимо омиљени диск и пажљиво вадимо украсе. Ја сам тек прошле године смела да стављам стаклене украсе, јер су они најосетљивији. Моји омиљени су мале,разнобојне кугле са удубљењима. Када се загледам у њих, као да сам на санкама Деда Мраза и вртоглавом брзином јуримо снежним небом да свима поделимо поклоне на време. Добро, не верујем бише у Деда Мраза, бар не у симпатичног декицу који се провлачи кроз димњак сваког дома. Ми чак ни немамо димњак, а опет смо добијале поклоне. Верујем да у новогодишњој вечери може да се деси нешто лепо. Да нека заборављена жеља ипак може да се оствари. Сви су срећни и желе добро једни другима, да добро мора да буде!                                                   Док китимо јелку, волим да додајем смешне коментаре на приче својих сестара. На пример да без разлога узвикнем: ''Срећан рођендан!'' Тада  ме оне оборе на под да ме љубе, а ја се браним и завршимо умотане украсним тракама.   Звезду на врху стављам ја. Некако сам освојила то право. То је посебна част.  Када упалимо сијалице и јелка заблиста, почиње славље. Тада почиње права чаролија. Цела породица се окупља око јелке, онда и кумови, пођаци и пријатељи.                                                                                            Јулија Ђокић 52

 Зимско јутро
Зимска јутра у великим градовима нису ни налик онима на селу или на планинама. Снежнобели покривач, пуцкетање ватре, санкање на благим падинама, може се доживети само на распусту.   Док сањам о таквим зимским јутрима, бројим обична, досадна, децембарска. Најћешће ме буди звук мобилног телефона. У децембру ме пре звоњаве пробуде ударци ветра о жалузине, које онда ударају олукове и зидове. Неколико минута се правим да ништа не чујем, стиснем очи јаче, али не вреди! Жалузине су упорне. Прво отворим једно око и схватим да је мрак. Онда отворим и друго, јер знам да и кад се раздани, неће бити много светлије. И даље ми се не устаје. Испод покривача је топлије. Ипак се одлучујем да искочим из кревета, али никако без термо чарапа, треба преживети умивање. Када коначно изађем из куће са пет слојева одеће на себи, једва се крећем. Ветар је бар одувао смог, па могу да удахнем свеж ваздух који ме потпуно разбуди. Хладноћа ми пецка образе, нос ми се заледи, а на уши навлачим капуљачу. Пазим на залеђене барице. Моја бака се на једну тако безазлену, залеђену барицу оклизнула и сломила ногу. То ми не треба. Избегавам да гледам јадно, огољено дрвеће. Да бар има снега, па да окити оне голе гране! У снегу уживам само пар сати, док пада и кад тек почне да се задржава. Врло брзо га аутомобили претворе у блато, а то тек не волим.   Када стигнем до школе и успем да се искобељам из јакне и шала, више није важно да ли је јутро зимско или пролећње. Моји другари, смех, школско звоно, исто је тако целе године. У својој школи одмах могу да заборавим да је јутро зимско. Једноставно је школско.
                                                                                  Јулија Ђокић 52
Новогодишње жеље
    Новогодишњи празници су време када размишљамо о свему што смо постигли у претходној години, о ономе што нисмо и желимо себи и својим најдражим да у следећој години остваримо све што смо хтели. За мене је Нова година почетак новог круга покушаја да побољшам себе и свет око себе и сопственим снагама остварим сваку жељу коју имам.  Прочитај даље
 рад ученице  Елене Мартиновић, 8/2

У организацији Православног дечјег часописа Светосавско звонце и Српског одељења медјународног Фонда јединства православних народа расписан је конкурс на тему "Породица".  Дана 24.5.2016. одржана је додела награда у Руском дому. На том  међународном конкурсу наша ученица Весела Рајковић 7/1 освојила је 3.место.
21.05. 2016.   Наши ученици на додели награда у  Баваништу
На републичком конкурсу организованог од стране Удружења "Дани ћирилице Баваниште", а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у области "иницијал" ученик Алекса Бисенић 8/3 освојио је 1. место, а ученица Теодора Драгутиновић 8/3 освојила је 3.место.



Задужбина "Доситеј Обрадовић" доделила је прву награду Катартини Ушјак, ученици четвртог разреда,  за најбољу илустрацију на конкурсу "Радионица за баснописце".  Уручење награда одржано је у понедељак, 6. јуна 2016. године у Зоолошком врту.
Браво за Катарину!
 
Растајемо се, памтимо
Првог септембра 2008.године први пут смо се сусрели са школом. Она је за нас представљала многе загонетке. Шта ћу ја тамо, зашто морам да носим велики ранац, хоћу ли се и даље дружити са другарима из вртића. Мали осмех на лицу, две плетенице, бела хаљиница. Спремна сам за први школски дан. Улазим у школско двориште узбуђена, кријући се иза маме. Чује се граја деце. Скупили смо се у групице. Распоређују нас по одељењима. Ја сам у одељењу 1/2, и  наставница ми је Бранка Милојевић.   Она је 4 године била уз нас у свим тренуцима. Показала нам је да школа може да буде врло занимљива. Научила нас је прва слова, бројеве и  још много тога. Прве  четири године су брзо прошле. Напуштамо наше гнездо, и крећемо у нове победе. Опет све изнова. Нови наставници, сада још већи ранац, више свезака. Разредни старешина, Невенка Миливојевић. Сусрећемо се са неким новим предметима. Зашто ово морамо да учимо? Често сам себи постављала оваква питања. Много тога што сам научила требаће ми у зивоту, колико год ми то не желели да прихватимо. Прва екскурзија у 7.разреду. Месеци планирања шта ћемо да носимо, где ћемо да седимо…Дошли смо до завршног разреда у основној школи. Сама помисао да нам се приближио пријемни и много обавеза,чини ме неспокојном. Приближава се дан када ћу напустити ову школу, колико год говорила да не могу понекад да трпим друштво, или да више ово не могу да учим, ја сам у овој школи провела и срећне и тужне тренутке.
"Школе су велике и мирне овце, које окаче своје велико звонце, кад звоне, звоне и децу гоне у мале жуте авионе."
Када се будемо растали, остаће сећања која ће ме подсећати на моје прве успехе и падове, на моје детињство и најлепше ЂАЧКО ДОБА!!!
Елена Мемиши  8/2    јун 2016.
КАРИКАТУРА  МАЛИ ПЈЕР

У категорији  ученика  старијих разреда  ученици су остварили следеће резултате
1. Јелена Девић 7/1-      Друга награда -пласман на Градско такмичење   
 2. Нана Ђорђевић 8/1-  Похвала

Категорија ученика млађих разреда  ученици су остварили следеће резултате
1. Сара Дренча 3/2  -прва награда - пласман на  Градско такмичење
 2. Немања Главоњић 4/2-   похвала
На свечаној изложби радова 21. 03. 2016 у галерији ГО Врачар изложени ће бити поред похвањених радова и радови следећих ученика
1. Лазар Бурсаћ 8/1
2. Саво Бцић 8/3
3. Ана Лутовац 8/3
4. Барбара Крнета 4/2
5.Јована Девић 3/1
 6. Нина Траљић 3/1
Све радове ученика послате на конкурс свакако можете погледати у нашој галерији .
Уметничка школа "Ђуро Салај " расписала је конкурс на тему - ВЕРУЈТЕ НЕМ НА РЕЧ! Тема конкурса односила се на књиге и књижевне јунаке које ђаци највише воле.  Проглашење победника одржало се у недељу, 29. маја 2016. године. Катарина Ушјак, ученица четвртог разреда, освојила је друго место на ликовном конкурсу, а Ива Недељковић, ученица трећег разреда, прву награду на литерарном конкурсу.
Браво за Катарину и Иву!
На овогодишњем конкурсу за Светог Саву следећи литерарни радови  у катергорији млађих разреда су освојили  награде
СВЕТИ САВА
 Живео је давно,
али име му је славно.
За мач није питао,
радије је писао и читао.
Заменио раскош дворску,
за мантију светогорску.
Веру и љубав свуда је ширио,
па је и своју браћу помирио.
Све што је добро у свету сазнавао
свом народу је с љубављу давао.
Сва га деца данас воле
јер је основао школе.
 
Сара Дренча 3/2

Песма о Светом Сави
Млади принц Растко од Србије
одрекао се богатсва и удобности,
прошао је кроз мрак и недођије
ради стицања знања и духовности.
Принц је на Светој Гори постао монах Сава,
и тамо свом народу саградио Хиландар.
Одатле је најмудрија српска глава
доносила људима знања на дар.
Српски светитељ Сава
са свог небеског светионика
и даље не дозвољава да се успава
савест његових сународника.
Учи нас примером својим
Да опраштамо једни другима, да се волимо,
да заједничким знањем нашим, мојим и твојим
градимо бољи свет. И да се молимо.
 
Милица Чевизовић 4/1
Свети  Сава
 Отишао од богатства, злата,
Отворио хиландарска врата.
Од Растка, принца
Порастао у свеца.
Сад нас чува, штити
Ко анђео српски.
 
Славимо га верно
И слушамо смерно.
 
 
Симона Јоксимовић 3/2


Тематска настава на часовима географије

Прошле недеље су ученици свих разреда  на часовима географије радили пројекте и припремали се за обележавање Дана планете Земље.

DSCN5572 (1) DSCN5562 DSCN5566 DSCN5567 DSCN5586 DSCN5635 
DSCN5636


22. април
Сађење цвећа - Дан планете земље

Сво цвеће, расад, које су ученици и наставници донели поводом Дана планете земље, засађено је у жардињере и  саксије. Наставница биологије је била највреднија, али помагали су јој многи ученици.
 

DSCN5699 DSCN5700

DSCN5651 DSCN5674

 DSCN5676 DSCN5680 (1)


8. април
Ускршњи панои
 
Панои ученика од првог до четвртог разреда су спремни за Ускрс. Честитамо креативној деци и учитељицама. По повратку са распуста очекује нас и турнир „Најјаче Ускршње јаје“.

DSCN2491  DSCN2519 DSCN2518  
DSCN2517 DSCN2515 DSCN2512 DSCN2511 DSCN2492 DSCN2506


14. фебруар
Панои у школи на тему љубави

 

DSCN2186DSCN2187DSCN2189DSCN2191DSCN2180DSCN2195DSC_0920 DSC_0921 DSC_0922DSC_0923